бесѣ́дꙋющїй

бесѣ́дꙋющїй [беседующий]

ГлтНЗ Бесѣ́дꙋющїй – разговаривающий, рассуждающий. Лк 24:15 И҆ бы́сть бесѣ́дꙋющема (ἐν τῷ ὁμιλεῖν, ut dum colloquerentur) и҆́ма и҆ совопроша́ющемасѧ.

чс 2 Проч=1

gr бесѣ́довати: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc

См| бесѣ́довати