бесѣ́дꙋющїй
бесѣ́дꙋющїй [беседующий]
ГлтНЗ Бесѣ́дꙋющїй – разговаривающий, рассуждающий. Лк 24:15□ И҆ бы́сть бесѣ́дꙋющема (ἐν τῷ ὁμιλεῖν, ut dum colloquerentur) и҆́ма и҆ совопроша́ющемасѧ.
чс 2 Проч=1
gr бесѣ́довати: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc
См| бесѣ́довати