взима́ющїй [взимающий]
ГлтНЗ (ὁ αἴρων, qui tоllіt) – отнимающий, берущий. Лк 6:29□ и҆ ѿ взима́ющагѡ тѝ ри́зꙋ, и҆ срачи́цꙋ не возбранѝ.
чс 2
gr взима́ти_5: V,ipf,tran; °
См| взе́млѧй