возгла́вница

возгла́вница [возглавница]

Св возглавие, подушка, изголовье (Мк. 4, 38).

Дч* ‹возгла́вница› =возгла́вїйце

Фл ‹Возглавница›, ‹возглавица›. Совр. нет. ▸ Подушка. ◂ Еванг. 1144 г., 160. Пролог. XV в., 255.

чс *

gr возгла́вница: S,f,inan; :