возгла́вница

возгла́вница [возглавница]


Св возглавие, подушка, изголовье (Мк. 4, 38).


Дч* ‹возгла́вница› =возгла́вїйце


Фл ‹Возглавница›, ‹возглавица›. Совр. нет. ▸ Подушка. ◂ Еванг. 1144 г., 160. Пролог. XV в., 255.


чс *


gr возгла́вница: S,f,inan; :