возгла́вница
возгла́вница [возглавница]
Св возглавие, подушка, изголовье (Мк. 4, 38□).
Дч* ‹возгла́вница› =возгла́вїйце
Фл ‹Возглавница›, ‹возглавица›. Совр. нет. ▸ Подушка. ◂ Еванг. 1144 г., 160. Пролог. XV в., 255.
чс *
gr возгла́вница: S,f,inan; :