гно́енъ [гноен]
Св ‹гно́енъ› — покрытый язвами или струпьями.
ГлтНЗ ‹гно́енъ› (ἡλκωμένος, ulcerosus) – покрытый ранами. Лк 16:20□ лежа́ше пред̾ враты̀ є҆гѡ̀ гно́енъ.
чс 5 ЕВ=1 ЕВБ=1 ТрП=3
gr гно́йный: A; brev,sg,m,nom/acc
См| гно́йный