гно́енъ

гно́енъ [гноен]


Св ‹гно́енъ› — покрытый язвами или струпьями.


ГлтНЗ ‹гно́енъ› (ἡλκωμένος, ulcerosus) – покрытый ранами. Лк 16:20 лежа́ше пред̾ враты̀ є҆гѡ̀ гно́енъ.


чс 5 ЕВ=1 ЕВБ=1 ТрП=3


gr гно́йный: A; brev,sg,m,nom/acc

См| гно́йный