до́мецъ

до́мецъ [домец]

СЦРЯ ‹до́мецъ› ‹мца›, с. м. Церк. ▸ Домикъ, хижина. ◂ Добро бо прочее свѣдати и Іосифа извѣствуема, и домецъ, идѣже роди дѣва, церкви образъ пріемлющи. Прол. Дек. 25.

Алекс ‹до́мецъ›, домикъ, хижина, лачуга. Прол: Дек: 25.

чс -