же́лꙋдь [желудь]
СЦРЯ ‹же́лудь› ‹я›, с. м. ▸ Плодъ, растущій на дубахъ. ◂
Алекс ‹же́лудь›, иногда въ Писаніи пріемлется за крѣпость. Ісаіи 2. 13□.
чс 1 ВЗ=1
gr же́лудь: S,m,inan; sg,nom/acc