жили́ще
жили́ще [жилище]
СЦРЯ ‹жили́ще› ‹а›, с. ср. ▸ Мѣсто, назначенное для жительства; обиталище. ◂ Въ жилищахъ ихъ да не будетъ живый. Псал. LXVIII. 26.□
Фл ‹Жилище›. ▸ Помещение, служащее местом для жилья, местом обитания, дом. ◂ Супр., 464, 5. Изб. 1076 г., 120 об.
САР-1 ‹Жили́ще›, ща. с. ср.
Обиталище; мѣсто или домъ, гдѣ кто живетъ.
‹Въ жилищахъ ихъ да не будетъ живый›. Псал. LXVIII. 26.□
→САР-1 т.2, с.1148
ГлтНЗ (κατοίκησις; οἰκητήριον, domicilium; κατοικητήριον, dоmіcіlіum) – жилище. Мк 5:3□ жили́ще (τὴν κατοίκησιν) имѧ́ше (commorabatur) во гробѣ́хъ.
чс 780 ВЗ=12 ЕВ=1 АП=4 АПБ=4 ЕВБ=1 Час=2 Окт=37 МнП=35 МнО=15 МнС=17 МнК=300 ТрП=21 ТрЦ=9 Трб=17 СлП=11 Мол=9 Акф=8 Тип=5 Сол=10 ПрБ=1 Проч=19