зави́димый [завидимый]
Фл ‹Завидимый›. Совр. нет. ▸ Завидный; тот, кому завидуют — в зн. сущ. ◂ ВМЧ, Дек., 1924.≈
чс 1 Проч=1
gr зави́дѣти: V,pf,intr; partcp,fut,pass,plen,sg,m,nom/acc
См| зави́дѣти