зави́димый

зави́димый [завидимый]


Фл ‹Завидимый›. Совр. нет. ▸ Завидный; тот, кому завидуют — в зн. сущ. ◂ ВМЧ, Дек., 1924.≈


чс 1 Проч=1


gr зави́дѣти: V,pf,intr; partcp,fut,pass,plen,sg,m,nom/acc

См| зави́дѣти