и҆мꙋ́щїй
и҆мꙋ́щїй [имущий]
od наполненный
СЦРЯ ‹иму́щій› ‹аго›, въ видѣ с. м. Церк. ▸ Богатый, зажиточный. ◂
Фл ‹Имущий›, прим. в зн. сущ. ▸ Тот, кто имеет что-л., богатый. ◂ Зогр., Остр., Ио. 11, 17. Сказ. Авр. Пал., 481.≈
чс 27 Окт=4 МнО=1 МнК=2 ТрП=2 Проч=13
gr имѣ́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc
См. неиму́щій: