и҆скорени́тель

и҆скорени́тель [искоренитель]


Дч* сущ. угнетатель, истребитель.


Фл ‹Искоренитель›. Совр. нет. ▸ Тот, кто искореняет. ◂ Изб. 1073 г., 62.


чс 3 МнК=1 Мол=1


gr искорени́тель: S,m,anim; sg,nom