кодо́ла

кодо́ла [кодола]


od ‹Кодола› верига


СЦРЯ ‹кодо́ла› ‹ы›, с. ж. Стар. ▸ Верига, желѣзныя путы. ◂ Яко паучинами не подобаетъ вязати, яже тремя кодолами связоватися должна суть. Требн. чинъ исповѣданія.


чс *


gr кодо́ла: S,f,inan; :