кодо́ла [кодола]
od ‹Кодола› верига
СЦРЯ ‹кодо́ла› ‹ы›, с. ж. Стар. ▸ Верига, желѣзныя путы. ◂ Яко паучинами не подобаетъ вязати, яже тремя кодолами связоватися должна суть. Требн. чинъ исповѣданія.
чс *
gr кодо́ла: S,f,inan; :