ломи́ти

ломи́ти [ломити]

Дч* ‹ломлю́› глаг. (греч. κλάω) — ломаю, сокрушаю. хлѣ́бъ, є҆го́же ло́мимъ (1 Кор. 10, 16.

ГлтНЗ (κλᾶν, frangere) – ломить, преломлять. 1Кор 10:16 хлѣ́бъ, є҆го́же ло́мимъ (преломляем), не ѻ҆бще́нїе ли тѣ́ла хрⷭ҇то́ва є҆́сть.

чс *

gr ломи́ти: V,ipf,tran; :