ломи́ти
ломи́ти [ломити]
Дч* ‹ломлю́› глаг. (греч. κλάω) — ломаю, сокрушаю. хлѣ́бъ, є҆го́же ло́мимъ (1 Кор. 10, 16□.
ГлтНЗ (κλᾶν, frangere) – ломить, преломлять. 1Кор 10:16□ хлѣ́бъ, є҆го́же ло́мимъ (преломляем), не ѻ҆бще́нїе ли тѣ́ла хрⷭ҇то́ва є҆́сть.
чс *
gr ломи́ти: V,ipf,tran; :