мо́й

мо́й [мой]

ГлтНЗ ‹мо́й, моѧ̀, моѐ› (ἐμός, ἐμή, ἐμόν, meus, mea, nieum) – мой, моя, мое. Мф 2:6 и҆́же ᲂу҆пасе́тъ лю́ди моѧ̑ і҆и҃лѧ.

Дерив Притяж. мест. к а҆́зъ

чс 6508 ВЗ=425 ЕВ=69 АП=31 АПБ=104 ЕВБ=72 Час=96 Окт=422 МнП=196 МнО=146 МнС=76 МнК=1518 ТрП=382 ТрЦ=203 Слж=44 Трб=101 СлП=412 Мол=50 Акф=21 Кан=18 Тип=138 Сол=30 ПрБ=14 Проч=130

gr мо́й: APRO; brev,sg,m,nom/acc

См| моѐ моѧ́

gr мо́й_2: APRO; ˜