надѣ́ѧйсѧ
надѣ́ѧйсѧ [надеяйся]
ГлтНЗ ‹надѣ́ющїйсѧ, надѣ́ѧсѧ› (ἐλπίζων, sperans; πεποιθώς, consus) – надеющийся: чающий, ожидающий. Деян 24:26□ надѣ́ѧсѧ (ἐλπίζων), ꙗ҆́кѡ мзда̀ да́стсѧ є҆мꙋ̀.
чс 11 ВЗ=2 ТрП=3 ТрЦ=2 Проч=3
gr надѣ́ятися: V,ipf,intr,med; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom
См| надѣ́ѧтисѧ надѣ́ющїйсѧ