напаѧ́ѧй
напаѧ́ѧй [напаяяй]
ГлтНЗ (ὁ ποτίζων, qui rigat) – напоивающий: поливающий. 1Кор 3:7□ тѣ́мже ни насажда́ѧй є҆́сть что̀, ни напаѧ́ѧй, но возраща́ѧй бг҃ъ.
чс 19 ВЗ=1 АП=2 АПБ=2 Час=1 МнП=1 МнК=2 СлП=1 Сол=1
gr напая́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom
См· напаѧ́ти