наче́ншїй

наче́ншїй [наченший]


ГлтНЗ ‹Наче́нъ›, ‹-шїй› (ἀρξάμενος, qui cæpisset) – начавший (ставший). Мф 14:30□ и҆ наче́нъ ѹ҆топа́ти.


чс 14 Час=1 ТрП=4 ТрЦ=1 Тип=3 Проч=3


gr нача́ти: V,pf,tran; partcp,praet,act,plen,sg,m,nom/acc

См· начны́й нача́стѣ нача́ти наче́нъ