неизсѧка́емый

неизсѧка́емый [неизсякаемый]


СЦРЯ ‹неизсяка́емый› ‹ая›, ‹ое›, — ‹мъ›, ‹а›, ‹о›, пр. ▸ Не изсыхающій, неистощимый. ◂ Неизсякаемый источникъ.


чс 13 МнС=2 МнК=1


gr неизсяка́емый: A; plen,sg,m,nom/acc