неистлѣ́нїе

неистлѣ́нїе [неистление]

Фл ‹Неистление›. Совр. нет. ▸ Нетленность, бессмертие. ◂ Супр., 470, 11. Мин. 1097 г., Ноябрь, 349.

Алекс ‹неистлѣ́ніе›, безсмертіе, нетлѣніе. Ефес: 6. 24.

ГлтНЗ (ἀφθαρσία, incorruptibilitas) – нетление. 1Пет 3:4 въ неистлѣ́нїи (ἐν τῷ ἀφθάρτῳ, іn ѕinсеritаtе, в нетленной красоте, синод. пер.) кро́ткагѡ и҆ молчали́вагѡ дꙋ́ха.

Дерив не+ и҆стлѣ́нїе

чс 1

gr неистлѣ́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc