неминꙋ́ющїй
неминꙋ́ющїй [неминующий]
Фл ‹Немину(ю)щий›. Совр. нет. ▸ Нескончаемый. ◂ Мин. 1096 г., Сент., л. 159.
чс *
gr немину́ющій: A; :
неминꙋ́ющїй [неминующий]
Фл ‹Немину(ю)щий›. Совр. нет. ▸ Нескончаемый. ◂ Мин. 1096 г., Сент., л. 159.
чс *
gr немину́ющій: A; :