непокоре́нный

непокоре́нный [непокоренный]

Фл ‹Непокоре(н)ный›. ▸ Независимый. ◂ Словн.

ГлтНЗ ‹непокоре́нъ› (ἀνυπότακτος, qui non est subjecins) – нелокоренный.

чс *

gr непокори́ти: V,pf,intr,med; °