нерадѧ́щїй

нерадѧ́щїй [нерадящий]


ГлтНЗ (καταφρονῶν, qui contemnit) – презирающий. 2Пет 2:10□ ѡ҆ госпо́дствѣ нерадѧ́щыѧ (презирают начальства).


чс 2


gr нерадѣ́ти_3: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc

См· неради́вшїй