неꙋсыпа́ющїй

неꙋсыпа́ющїй [неусыпающий]

Фл ‹Неусыпающий›, ‹неусыпаемый›. Совр. нет. ▸ Незасыпающий; неумирающий; постоянный. ◂ Супр., (?)107, 19. Мин. 1097 г. Ноябрь. л. 156.

чс 6 Акф=1

gr неусыпа́ющій: A; plen,sg,m,nom/acc