неꙋсыпа́ющїй
неꙋсыпа́ющїй [неусыпающий]
Фл ‹Неусыпающий›, ‹неусыпаемый›. Совр. нет. ▸ Незасыпающий; неумирающий; постоянный. ◂ Супр., (?)107, 19. Мин. 1097 г. Ноябрь. л. 156.
чс 6 Акф=1
gr неусыпа́ющій: A; plen,sg,m,nom/acc
неꙋсыпа́ющїй [неусыпающий]
Фл ‹Неусыпающий›, ‹неусыпаемый›. Совр. нет. ▸ Незасыпающий; неумирающий; постоянный. ◂ Супр., (?)107, 19. Мин. 1097 г. Ноябрь. л. 156.
чс 6 Акф=1
gr неусыпа́ющій: A; plen,sg,m,nom/acc