песо́къ
песо́къ [песок]
od песок, 2. цемент
Дч* сущ. (греч. ἄμμος) песок. и҆ сотворю̀ сѣ́мѧ твоѐ, ꙗ҆́кѡ песо́къ земны́й (Быт. 13, 16□).
Алекс ‹песо́къ морскі́й›, въ св: Писаніи употребляется часто вмѣсто неисчетнаго числа, множества. Быт: 41. 49□. И собра Іосифъ пшеницу, яко песокъ морскій, и пр.
Алекс ‹песо́къ›, иногда пріемлется за берегъ. Дѣян: 27. 37□.
ГлтНЗ (ἄμμος, arena; αἰγιαλός, litus) – песок; берег, песчаное место (terra arenosa, solum arenosum). Мф 7:26□ и҆́же созда̀ хра́минꙋ свою̀ на песцѣ̀.
чс 122 ВЗ=16 АП=4 АПБ=3 Окт=1 МнП=4 МнО=1 МнС=1 МнК=45 ТрП=8 Трб=1 СлП=1 Проч=4