погиба́ющїй

погиба́ющїй [погибающий]


ГлтНЗ (ἀπολλυμένος, periens, qui perit; ἀδηλότης, incertus) – погибающий; неверный. 1Кор 1:18□ Сло́во бо крⷭ҇тное погиба́ющымъ ѹ҆́бѡ ю҆ро́дство є҆́сть.


чс 14 Окт=1 МнП=2 МнК=5 ТрП=1


gr погиба́ти: V,ipf,intr; partcp,praes,act,plen,sg,m,nom/acc

См· погиба́ти