погꙋблѧ́ѧй

погꙋблѧ́ѧй [погубляяй]

ГлтНЗ (ὁ ὀλοθρεύων, qui disperdit) – погубляющий, истребляющий, истребитель. Евр 11:28 да не погꙋблѧ́ѧй перворождє́ннаѧ ко́снетсѧ и҆́хъ (дабы истребитель первенцев не коснулся их).

чс 10 ВЗ=2 АП=1 АПБ=1 МнК=1 Мол=1

gr погубля́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom

См| погꙋблѧ́ти