позави́дѣвшїй

позави́дѣвшїй [позавидевший]

ГлтНЗ ‹позави́дѣвъ› (ζηλώσας, invidia motus) – завидующий, позавидовавший. Деян 7:9 И҆ патрїа́рси позави́дѣвше і҆ѡ́сифꙋ (из зависти к Иосифу) прода́ша є҆го̀.

чс *

gr позави́дѣти: V,pf,intr; °

См| позави́дѣти