позави́дѣвшїй
позави́дѣвшїй [позавидевший]
ГлтНЗ ‹позави́дѣвъ› (ζηλώσας, invidia motus) – завидующий, позавидовавший. Деян 7:9□ И҆ патрїа́рси позави́дѣвше і҆ѡ́сифꙋ (из зависти к Иосифу) прода́ша є҆го̀.
чс *
gr позави́дѣти: V,pf,intr; °
См| позави́дѣти