позави́дѣвшїй

позави́дѣвшїй [позавидевший]


ГлтНЗ ‹позави́дѣвъ› (ζηλώσας, invidia motus) – завидующий, позавидовавший. Деян 7:9 И҆ патрїа́рси позави́дѣвше і҆ѡ́сифꙋ (из зависти к Иосифу) прода́ша є҆го̀.


чс *


gr позави́дѣти: V,pf,intr; °

См| позави́дѣти