пои́стинѣ

пои́стинѣ [поистине]

Алекс ‹пои́стинѣ›, нарѣч. истинно, подлинно. Лук: 4. 25. Дѣян: 10. 34.

чс 4 МнК=1

gr пои́стиннѣ: ADV;

См| пои́стиннѣ