помиза́ти
помиза́ти [помизати]
od ‹Помиза́ю› подмигиваю
Св подмигивать, делать знаки миганием. Помизающии очима (Пс. 34, 19□).
Дч* ‹помиза́ю› глаг. (греч. διανεύω) мигаю, подмигиваю. Да не возра́дꙋютсѧ ѡ҆ мнѣ̀ враждꙋ́ющїи мѝ непра́веднѡ, ненави́дѧщїи мѧ̀ тꙋ́не и҆ помиза́ющїи ѻ҆чи́ма (Пс. 34, 19□).
СЦРЯ ‹помиза́ти› ‹за́ю›, ‹за́еши›, гл. ср. Церк. ▸ Дѣлать знакъ миганіемъ; мигать. ◂ И помизающіи очима. Псал. XXXIV. 19.□
Фл ‹Помизати›. Совр. нет. ▸ Мигать; помигивать. ◂ Син. пс., 34, 19.
САР-1 ‹Помиза́ю›, еши, за́хъ, за́ти. гл. ср. Сл.
Дѣлаю знаки миганіемъ.
‹Да невозрадуются о мнѣ враждующіи ми неправедно, ненавидящіи мя туне, и помизающіи очима›. Псал. XXXIV. 19.□
→САР-1 т.4, с.125
чс *
gr помиза́ти: V,ipf,tran; :
См| помиза́ющїй