понꙋжде́нїе

понꙋжде́нїе [понуждение]

Фл ‹Понуждение›. ▸ Действие по зн. гл. ‘понуждать(ся)’, ‘понудить’. ◂ Бер.

САР-1 ‹Понужде́ніе›, нія. с. ср.
Дѣйствіе того, кто понуждаетъ.
→САР-1 т.4, с.566

чс 5 Проч=2

gr понужде́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc