понꙋжде́нїе

понꙋжде́нїе [понуждение]


Фл ‹Понуждение›. ▸ Действие по зн. гл. ‘понуждать(ся)’, ‘понудить’. ◂ Бер.


САР-1 ‹Понужде́ніе›, нія. с. ср.
Дѣйствіе того, кто понуждаетъ.
→САР-1 т.4, с.566


чс 5 Проч=2


gr понужде́ніе: S,n,inan; sg,nom/acc