попали́ти

попали́ти [попалити]

САР-1 ‹Попаля́ю›, ешь, ли́лъ, лю̀, ля́ть, ли́ть. гл. д.
Пожигаю, сжигаю; или объемлю пламенемъ.
‹Пристанища нощію сожже, и ладіи попали›. 2. Мак. XII. 6.
→САР-1 т.4, с.709

чс 4 МнК=2 ТрП=1

gr попали́ти: V,pf,tran; inf