порѣ́ѧти [пореяти]
Фл ‹Пореяти›. Совр. нет. ▸ Толкать; побуждать, повергать. ◂ Супр., 431, 10. Изб. 1073 г., л. 77.
чс *
gr порѣ́яти: V,pf,intr; :
gr порѣ́яти_2: V,pf,tran; :