потрави́ти
потрави́ти [потравити]
od скармливать, съедать, пожирать, 2. устроить потраву
Дч* глаг. (греч. καταβόσκειν) 1) вытравить, 2) скормить; 3) съесть, пожрать. А҆́ще же кто̀ потра́витъ ни́вꙋ и҆лѝ вїногра́дъ, и҆ пꙋ́ститъ ско́тъ сво́й пасти́сѧ на чꙋже́й ни́вѣ (Исх. 22, 5□).
чс *
gr потрави́ти: V,pf,tran; :