пра́веднѣ
пра́веднѣ [праведне]
Фл ‹Праведно›, (‹праведне› — совр. нет). ▸ Справедливо; правильно., Син. пс., 7, 10. ◂ Изб. 1073 г., л. 111.
САР-1 ‹Пра́ведно› и ‹Пра́веднѣ›. нар.
1) По правдѣ, соотвѣтственно правдѣ, точно.
‹Предаяша же судящему праведно›. 1. Петр. II.
‹23›.
‹Наказанъ праведно›.
2) Свято, согласно съ закономъ, безгрѣшно.
‹Праведно и благочестно поживемъ›. Тим. II. 12.□
→САР-1 т.4, с.1044
чс 46 ВЗ=1 Окт=2 МнК=6 ТрЦ=1 Проч=24
gr пра́веднѣ: ADV;