пред̾ꙋслы́шати
пред̾ꙋслы́шати [предуслышати]
od ‹Предꙋслы́шати› предузнать
Дч* ‹предꙋслы́шати› предызвеститься, предузнать. Мин. мес. сент. 4.
СЦРЯ ‹предуслы́шать› гл. д. сов. Церк. ▸ Услышать прежде другихъ. ◂ Никтоже предуслыша прежде тебе, боговидче славне. Мин. мѣс. Сент. 4.
Фл ‹Предуслышати›. Совр. нет. ▸ Услышать заранее. ◂ Мин. Сент., 4.
чс *
gr предуслы́шати: V,pf,tran; :