пред̾ꙋслы́шати

пред̾ꙋслы́шати [предуслышати]

od ‹Предꙋслы́шати› предузнать

Дч* ‹предꙋслы́шати› предызвеститься, предузнать. Мин. мес. сент. 4.

СЦРЯ ‹предуслы́шать› гл. д. сов. Церк. ▸ Услышать прежде другихъ. ◂ Никтоже предуслыша прежде тебе, боговидче славне. Мин. мѣс. Сент. 4.

Фл ‹Предуслышати›. Совр. нет. ▸ Услышать заранее. ◂ Мин. Сент., 4.

чс *

gr предуслы́шати: V,pf,tran; :