прело́гъ [прелог]
Фл ‹Прелог›. Совр. нет. ▸ Движение, стремление; нападение; понос; предисловие. ◂ Евх. 31 а 18. Усп. сб. 171 а 30.
Алекс ‹прело́гъ›, преложеніе, премѣненіе. Григ: Наз: 1.
чс 5 Проч=5
gr прело́гъ: S,m,inan; sg,nom/acc