прело́гъ

прело́гъ [прелог]


Фл ‹Прелог›. Совр. нет. ▸ Движение, стремление; нападение; понос; предисловие. ◂ Евх. 31 а 18. Усп. сб. 171 а 30.


Алекс ‹прело́гъ›, преложеніе, премѣненіе. Григ: Наз: 1.


чс 5 Проч=5


gr прело́гъ: S,m,inan; sg,nom/acc