престаѧ́ти

престаѧ́ти [престаяти]


Фл ‹Престаяти›. Совр. нет. ▸ Переставать, прекращать. ◂ Супр., 450, 17. Усп. 144 а 17–18.


ГлтНЗ (παύεσθαι, cessare) – переставать. Деян 5:42 по всѧ̑ же дни̑ въ це́ркви и҆ въ домѣ́хъ не престаѧ́хꙋ ᲂу҆ча́ще.


чс *


gr престая́ти: V,ipf,tran; :