престаѧ́ти
престаѧ́ти [престаяти]
Фл ‹Престаяти›. Совр. нет. ▸ Переставать, прекращать. ◂ Супр., 450, 17. Усп. 144 а 17–18.
ГлтНЗ (παύεσθαι, cessare) – переставать. Деян 5:42□ по всѧ̑ же дни̑ въ це́ркви и҆ въ домѣ́хъ не престаѧ́хꙋ ᲂу҆ча́ще.
чс *
gr престая́ти: V,ipf,tran; :