престꙋ́пница

престꙋ́пница [преступница]

САР-1 ‹Престу́пникъ›, ка. с. м. ‹Престу́пница›, цы. с. ж.
Нарушитель предписаннаго закона, правила.
‹Убіеши же, бысть преступникъ закона›. Іаков. II. 10.
‹Наказывать преступниковъ›.
‹Государственной преступникъ›.
→САР-1 т.5, с.762

чс 3 ВЗ=3

gr престу́пница: S,f,anim; sg,nom