преꙋмꙋдрѧ́ти

преꙋмꙋдрѧ́ти [преумудряти]


СЦРЯ ‹преумудря́ти› ‹ря́ю›, ‹ря́еши›; ‹преумудри́ти›, гл. д. 1) ▸ Одарять мудростію; давать высшее вѣдѣніе. ◂ 2) ▸ Превосходить другихъ хитростію; перехитрять. ◂ Преумудрилъ есть господинъ насъ. Прол. Сент. 28.


Фл ‹Преумудряти›, ‹преумуждряти›, ‹преумудрити›. Совр. нет. ▸ Делать очень мудрым; превосходить других мудростью. ◂ Прол. Сент., 28.


чс -

См. преꙋмꙋдри́ти, преꙋмꙋдрѧ́тисѧ