пронестѝ

пронестѝ [пронести]

od возвещать, рассказывать

САР-1 ‹Проношу̀›, но́сишь, не́съ, несу̀, носи́ть, не́сть. гл. д.
1) Несу мимо чего.
2) * Разглашаю.
‹Онъ же начатъ проповѣдати много, и проносити слово›. Марк. I. 45.
‹Пронести слухъ, молву о чемъ›.
→САР-1 т.4, с.513

ГлтНЗ (ἐκβάλλειν, adjicere; βαστάσαι, portare) – пронести, возвещать. Лк 6:22 Бл҃же́ни бꙋ́дете, є҆гда̀ – - и҆ пронесꙋ́тъ и҆́мѧ ва́ше ꙗ҆́кѡ ѕло̀ (и пронесут ваше имя как бесчестное).

чс 8 АП=1 АПБ=1 МнП=2 МнК=4

gr пронести́: V,pf,tran; inf