проразꙋ́мїе

проразꙋ́мїе [проразумие]

СЦРЯ ‹проразу́міе› ‹я›, с. ср. Церк. ▸ Тоже, что ‹проразумѣ́ніе›. ◂ Псаломскаго пѣнія воспріемъ Давыдъ почетъ, проразуміемъ пояше. Прол. Март. 8.

Фл ‹Проразумение›, ‹проразумие›. Совр. нет. ▸ Понимание; предвидение; предопределение. ◂ Мин. 1097 г. Ноябрь, л. 94. Прол. Марта, 8.

чс -

См. проразумѣ́ніе: