пꙋща́ѧй [пущаяй]
ГлтНЗ (ὁ ἀπολύων, qui dimittit) – отпускающий: разводящийся. Лк 16:18□ Всѧ́къ пꙋща́ѧй женꙋ̀ свою̀.
чс 2 ЕВ=1 ЕВБ=1
gr пуща́ти: V,ipf,tran; partcp,praes,act,plen,sg,m/n,nom
См· пꙋща́ти