ра́нити

ра́нити [ранити]


СЦРЯ ‹ра́нить› ‹ню›, ‹нишь›; ‹пора́нить›, гл. д. ▸ Наносить рану; уязвлять. ◂


чс *


gr ра́нити: V,pf,tran; :