разрꙋши́вшїй

разрꙋши́вшїй [разрушивший]


ГлтНЗ (καταργήσας, qui fecit evanescere) – разрушивший. 2Тим 1:10□ разрꙋши́вшагѡ ѹ҆́бѡ сме́рть.


чс 2 МнК=2


gr разруши́ти: V,pf,tran; partcp,praet,act,plen,sg,m,nom/acc

См· разрꙋши́ти