са́ѵль [савль]
ГлтНЗ ‹са́ѵлїй, са́ѵль› (τοῦ Σαύλου, Sauli) – Савлов (Савла). Деян 11:30□ є҆́же и҆ сотвори́ша, посла́вше къ ста́рцємъ рꙋко́ю варна́влею и҆ са́ѵлею.
Дерив Притяж. к са́ѵлъ
чс *
gr са́ѵль: A,poss; :