смердѣ́ти

смердѣ́ти [смердети]

od смердеть, зловонно пахнуть

Св ‹смерди́ти› — испускать смрад, зловоние, вонять. Возсмердеша и согниша раны моя (Пс. 37, 6).

Дч* глаг. издавать зловоние. Глаго́ла є҆мꙋ̀ сестра̀ ѹ҆ме́ршагѡ ма́рѳа: гдⷭ҇и, ѹ҆жѐ смерди́тъ (Иоан. 11, 43).

ГлтНЗ (ὄζειν, olere) –– смердеть: пахнуть. Ин 11:39 Глаго́ла є҆мꙋ̀ – ма́рѳа: гдⷭ҇и, ᲂу҆жѐ смерди́тъ.

чс *

gr смердѣ́ти: V,ipf,intr; :

См| смердѧ́щїй