смердѣ́ти

смердѣ́ти [смердети]


od смердеть, зловонно пахнуть


Св ‹смерди́ти› — испускать смрад, зловоние, вонять. Возсмердеша и согниша раны моя (Пс. 37, 6).


Дч* глаг. издавать зловоние. Глаго́ла є҆мꙋ̀ сестра̀ ѹ҆ме́ршагѡ ма́рѳа: гдⷭ҇и, ѹ҆жѐ смерди́тъ (Иоан. 11, 43).


ГлтНЗ (ὄζειν, olere) –– смердеть: пахнуть. Ин 11:39 Глаго́ла є҆мꙋ̀ – ма́рѳа: гдⷭ҇и, ᲂу҆жѐ смерди́тъ.


чс *


gr смердѣ́ти: V,ipf,intr; :

См| смердѧ́щїй