снѣ́днѡ

снѣ́днѡ [снедно]

Фл ‹Снедный›, ‹снедно›. Совр. нет. ▸ Съестной, съедобный, употребляемый в пищу. ◂ Остр., Л. 24, 41. Усп. сб., 49 а 28–29.

Дерив Нар. к снѣ́дный

чс -

См. снѣ́дный: