согради́тисѧ

согради́тисѧ [соградитися]

СЦРЯ ‹согражда́тися› ‹да́юся›, ‹да́ешися›; ‹согради́тися›, гл. стр. Церк. ▸ Быть сограждаему. ◂ Населю грады и соградятся пустыни. Іезек. XXXVI. 33.

Фл ‹Сограждатися›, ‹соградитися›. Совр. нет. ▸ Сооружаться, строиться. ◂ Иез. 36, 33. Усп. сб., 6 а 8.

САР-1 ‹Согражда́юся›, ешися, ди́хся, жду̀ся, жда́тися, ди́тися. Сл. гл. возвр. употребл. вмѣсто страд.
Сооружаюся, созидаюся, застроиваюся.
‹Населю грады, и соградятся пустыни›. Іезек. XXXVI. 33.
→САР-1 т.2, с.315

чс *

gr согради́тися: V,pf,intr,med; :