сомнѣ́тисѧ
сомнѣ́тисѧ [сомнетися]
Фл ‹Сомнети(ся)›, ‹сумнети(ся)›. Совр. нет. ▸ Колебать(ся), выражать сомнение. ◂ Супр., 26. Изб. 1076 г., 106 об. 8.
чс 2 Проч=2
gr сомнѣ́тися: V,ipf,intr,med; inf
gr сомнѣ́тися_2: V,ipf,intr; ˜
сомнѣ́тисѧ [сомнетися]
Фл ‹Сомнети(ся)›, ‹сумнети(ся)›. Совр. нет. ▸ Колебать(ся), выражать сомнение. ◂ Супр., 26. Изб. 1076 г., 106 об. 8.
чс 2 Проч=2
gr сомнѣ́тися: V,ipf,intr,med; inf
gr сомнѣ́тися_2: V,ipf,intr; ˜