срами́ти [срамити]
Фл ‹Срамить›. ▸ Позорить, порочить (совр. устар.); ругать (дрр. нет). ◂ Усп. сб. 209 а 31.
чс *
gr срами́ти: V,ipf,tran; ˜
См| сра́мленъ