ста́рица
ста́рица [старица]
od старица, старуха, старая
Дч* сущ. (ῥυσσή, γραῦς) старуха; (γηραλαία) старая.
ГлтНЗ (πρεσβυτέρα, πρεσβύτις, mulier natu grandis, anus) – старица. 1Тим 5:2□ ста̑рицы, ꙗ҆́коже ма́тєри.
чс 19 МнП=3 МнК=9
gr ста́рица: S,f,anim; sg,nom