ста́рица

ста́рица [старица]

od старица, старуха, старая

Дч* сущ. (ῥυσσή, γραῦς) старуха; (γηραλαία) старая.

ГлтНЗ (πρεσβυτέρα, πρεσβύτις, mulier natu grandis, anus) – старица. 1Тим 5:2 ста̑рицы, ꙗ҆́коже ма́тєри.

чс 19 МнП=3 МнК=9

gr ста́рица: S,f,anim; sg,nom